Kod nas se jos uvek radi u zastarelim, prevazidjenim defektološkim okvirima.Bili smo izolovani, siromašna smo zemlja, nerešena socijalna pitanja su normalna itd itd.
Nego, imamo sindrom lenjepameti, odnosno mislimo da smo najpametniji, ne trebaju nam stranci, valjda mi najbolje znamo. Ne treba nam neka ABA ili štatijaznamjoš, jer su to gluposti i to je neko tamo nehumano dresiranje dece.Mi ovako radimo decenijama, imamo i Reedukaciju psihomotorike, nabavili smo neke strane testove-dovoljno, imamo razvojne grupe sa nedovoljno zaposlenih, šta ćeš više-milina..
DOKLE VIŠE! ?
Studije pokazuju da deca bolje napreduju u redovnim vrtićima i školama, kao i kada se radi intenzivnije i na osnovu savremenih metoda(gde spada savremena ABA,floortime itd).
Asistent mora postojati za svako dete kome je potreban i mora biti ozbiljno obučen. Uz dužno poštovanje, ne može ga obučavati ni udruženje roditelja a posebno ne neki dvosatni kursić.Ne može taj posao obavljati neko ko je neobučen i jedina prednost mu je što je nezaposlen,pa se javio jer nije mogao naći posao u svojoj struci, pa će u prolazu asistirati, tj.paziti dete dok ne nadje nešto bolje.
U većini razvijenih država rad se bazira na uznapredovaloj varijanti ABE ili na njenim osnovama.Ne može se neko zvanično baviti ABA-om a da je završio samo neke kursiće, ako je i to. Potrebne su stotine i stotine sati pod supervizijom i brdo knjiga, da bi mogli da ovladate materijom. To je višegodišnji intenzivan rad i konstantno usavršavanje i obuhvata timski rad raznih profila stručnjaka, prilagodjavajući sistem rada svakom detetu i baveći se svakom pojedinošću važnom po konkretno dete.
E zato nam trebaju stranci, da nam daju njihove bolje metode, da nas nauče,da u početku budu supervizori. Mi nemamo vremena pokušavati naći nešto bolje, jasno je da su ove naše metode prevazidjene odavno i ne daju dobre rezultate. Ako dete hoće da uči-onda ima metoda i metoda ali ako neće......to je i do terapeuta i metode... nemojte lagati da je do deteta.
Nego, imamo sindrom lenjepameti, odnosno mislimo da smo najpametniji, ne trebaju nam stranci, valjda mi najbolje znamo. Ne treba nam neka ABA ili štatijaznamjoš, jer su to gluposti i to je neko tamo nehumano dresiranje dece.Mi ovako radimo decenijama, imamo i Reedukaciju psihomotorike, nabavili smo neke strane testove-dovoljno, imamo razvojne grupe sa nedovoljno zaposlenih, šta ćeš više-milina..
DOKLE VIŠE! ?
Studije pokazuju da deca bolje napreduju u redovnim vrtićima i školama, kao i kada se radi intenzivnije i na osnovu savremenih metoda(gde spada savremena ABA,floortime itd).
Asistent mora postojati za svako dete kome je potreban i mora biti ozbiljno obučen. Uz dužno poštovanje, ne može ga obučavati ni udruženje roditelja a posebno ne neki dvosatni kursić.Ne može taj posao obavljati neko ko je neobučen i jedina prednost mu je što je nezaposlen,pa se javio jer nije mogao naći posao u svojoj struci, pa će u prolazu asistirati, tj.paziti dete dok ne nadje nešto bolje.
U većini razvijenih država rad se bazira na uznapredovaloj varijanti ABE ili na njenim osnovama.Ne može se neko zvanično baviti ABA-om a da je završio samo neke kursiće, ako je i to. Potrebne su stotine i stotine sati pod supervizijom i brdo knjiga, da bi mogli da ovladate materijom. To je višegodišnji intenzivan rad i konstantno usavršavanje i obuhvata timski rad raznih profila stručnjaka, prilagodjavajući sistem rada svakom detetu i baveći se svakom pojedinošću važnom po konkretno dete.
E zato nam trebaju stranci, da nam daju njihove bolje metode, da nas nauče,da u početku budu supervizori. Mi nemamo vremena pokušavati naći nešto bolje, jasno je da su ove naše metode prevazidjene odavno i ne daju dobre rezultate. Ako dete hoće da uči-onda ima metoda i metoda ali ako neće......to je i do terapeuta i metode... nemojte lagati da je do deteta.
Нема коментара:
Постави коментар