Nije ovo hajka na terapeute

Postoje terapeuti nisu upoznati ili ne u potpunosti sa savremenim tehnikama rada, da bi to adekvatno mogli primeniti. Kada to neko kaže a posebno majka, ljute se i pričaju naučene, nasledjene fraze. Budite iskreni pred sobom - zar to nije eholalija nastala od prethodnih autoriteta, koje takodje ne osudjujemo. To je razumljivo u svakom poslu ima toga, ali zamislimo se malo. Zašto tako pričate? Da li ste probali drugačije, pa nije išlo bolje? To NIJE LIČNO, morate razumeti, postoje argumenti za takve tvrdnje. Ne možete omalovažavati argumente, ako niste sa njima upoznati.A argumenti su studije.Činjenica je da veliki broj terapeuta ne može, ne ume ili kako god to nazvali da pridobiju dete za rad i da uče dete koje to ne želi, ima lošu pažnju, koncentraciju itd. Prvenstveno se to odnosi na pervazivni spektar i decu sa pervazivnim elementima.

To nije napad na Vašu ličnost, rad i znanje.Ne radi se tu o Vama, pobogu. Izvinite, ali niste Vi tu važni. Promašena tema.Zar se ne slažemo u tome da želimo da deca što više nauče i bolje napreduju. Ja mislim da se tu slažemo. Pa čemu onda kod nekih ljutnja, arogancija, netrpeljivost, nemogućnost sagledavanja eventualnih boljih tehnika itd. Ja nisam zbog toga nekulturna-kakve ovo ima veze sa kulturom. Ja nisam zbog toga nezahvalana-hvala onima koji rade sa našom decom. Ja ne vredjam nikog-ko to tako shvata nije dorastao poslu kojim se bavi.
Ja ne kažem da ste Vi krivi-NIKAKO. Mnogi nemaju mogućnosti (vremena, novca)za usavršavanje i ne treba to sami i ne mora svako. Znam da postoji i deo koji se slaže sa mnom ali tu ne mogu ništa sami uraditi. Ja zameram onima koji su rigidni i tvrde da je to izmišljotina, koji opstruišu, koji pričaju da je sve to isto, kako je to američki ili dr.način a mi imamo naš. Prosto ponekad kao da neki patriotizam izvire iz omalovažavanja stranog rada?! Naša deca neće živeti od patriotizma, ne znaju ni šta je to, već od onog što ih naučimo. Potrebni ste našoj deci ali i nama da pomognete da vremenom naučimo da i mi bolje radimo sa našom decom. Ako sedimo iza vrata ili nam date preteške zadatke nismo korisni. Postoji i edukacija za roditelje, nije to smišljeno što neko nije znao šta da radi, već što postoji potreba za time. Ne postoji niko ko je više motivisan od roditelja i ko je važan detetu. Zar zaista verujete da je u lenjost u pitanju? Ja zaista u to ne mogu da verujem da iko tako može da misli.

Skoro sam saznala da ima terapeuta, koji smatraju da je rad sa decom na prvom mestu  posao roditelja, koji su  lenji, nervozni i sl., pa neće da rade sa njima i da terapeuti treba da obavljaju i njihov posao, kao i da se ne može na račun dece sa manjim problemima raditi sa decom koja su “teška” i ko želi više-izvoli nek plati.. Meni je to šokantno otkriće. To je greška u sistemu. Ne sme se raditi ni na čiji račun. Potrebno je više terapeuta, prostora-logično. Da je preskupo, ni to nije tačno. Manje novca će država trošiti u budućnosti. To je tako-ne pije vodu, već-to je prevaziđeno i mora se menjati.Za roditelje sam već komentarisala a za plaćanje…. Ma hoćemo  i da platimo-ko može..nije u tome suština. Treba naći kome a ko ne može..plaća dete.
Slično je i sa inkluzijom. Vaspitačice u vrtićima, asistenti, učitelji, nastavnici, terapeuti, na račun druge dece… Obuka, obuka,obuka. Više radnih mesta. Ima mnogo nezaposlenih defektologa. To mora postati normalno da u razredima i vrtićkim grupama ima dece sa smetnjama  i da imaju jednake mogućnosti da uče shodno svojim sposobnostima, kao i druga deca, koja su srećna pa im nije potrebna podrška u većoj meri. I da svako zna svoj posao a ne da se iščuđavamo i pričamo da tako neće nikad biti..

Ne moraju ni svi terapeuti znati raditi sa decom sa kojima je teže raditi, već treba obuka za one koji to žele. To nije lak posao, mora biti i bolje nagradjen.Moraju se stvoriti i uslovi gde će terapeuti raditi.
Mora postojati i podrška kod dečijih psihijatara. Mislim da ćete je dobiti. Na prvom mestu PODRŠKA DRŽAVE. Nadam se da ćete je dobiti.