Putno zdravstveno osiguranje je samo za zdrave

                                        .... I MOJE DETE VOLI MORE.....


Postoji državno putno osiguranje i kod privatnih osiguravajućih kuća. 
Ni jedno osiguranje vam ne važi ako  imate hronično bolesno dete.
Pitala sam u Nemanjinoj šta da radim, kako da vodim dete na more-rečeno mi je da putujem na rizik (da se valjda neće ništa desiti) ili da sačekam da udjemo u Evropsku uniju. Mom detetu je bolest pod kontrolom, ali mi deluje neodgovorno da ga eventualno dovedem u situaciju da mu je potrebna hitna medicinska pomoć a ne posedujem zlatnu karticu.
RFZO vam neće izdati potvrdu, jer morate doneti potvrdu od vašeg lekara, da dete ne boluje od hronicne bolesti. Interesantno je da nemamo ugovor sa Grčkom a koliko  naših ljudi tamo letuje.

Kod privatnog osiguranja hroničnu bolest možete prećutati, pa će vam lečenje stomačnog gripa ili problema sa zubom refundirati ali ako Vam lekarska pomoć proističe iz hronične bolesti-NE.


 Sa sajta RFZO:

 Пружање хитне медицинске помоћи у иностранству

Oсигураници Републичког фонда за здравствено осигурање током привременог боравка у иностранству имају право на хитну медицинску помоћ.

Приликом одласка на пут,неопходно је да понесу потврду Републичког фонда за здравствено осигурање како би осигурали рефундацију трошкова лечења, уколико им то буде било потребно.

Да би осигураник добио потврду РФЗО, потребно је да му изабрани лекар изда потврду о здравственом стању, коју му оверава лекарска комисија матичне филијале РФЗО. Процедура добијања потврде је бесплатна.

Хронични или акутни пацијенти (постинфарктна стања и сл.) не могу добити потврду, јер њихово здравствено стање захтева често пружање здравствених услуга, које њима јесу неопходне, али спадају у услуге дугорочног лечења, а не тренутне угрожености живота. У земљама са којима је потписан међународни споразум о здравственом осигурању, осигураник уз потврду не плаћа хитну медицинску помоћ, а у онима у којима није потписан, услуга се плаћа, али се трошкови накнадно рефундирају од РФЗО, уколико лекарска комисија утврди да се радило о хитном медицинском стању.

Међународни споразум о здравственом осигурању потписан је са Великом Британијом, Словачком, Пољском, Македонијом, Румунијом, Мађарском, Чешком, Италијом, Француском, Луксембургом, Белгијом, Холандијом, Немачком, Аустријом, Црном Гором, Босном и Херцеговином, Хрватском, Бугарском и Словенијом.

Образац потврде о здравственом стању који попуњава изабрани лекар, а оверава лекарска комисија матичне филијале, можете преузети овде.

Prosta matematika

Čula sam više puta da ne treba preterivati sa učenjem kod deteta sa smetnjama i ono ima prava da bude samo dete. Da, naravno, samo je pitanje šta je preterivanje. Svakodnevni rad od nekoliko sati ( ako može uz igru što više i sa pauzama) nije preterivanje, već neophodnost. Tako da par časova nedeljno nije dovoljno. Može dete biti dete i sa svakodnevnim radom. Učinimo učenje zanimljivijim, pa će biti bolje, pokušajmo da ih zavaramo kroz igru da ustvari ne uče i ne moraju...
Ovo je maraton. Oporavak dugo traje, zahtevi su s uzrastom sve veći, zadaci se umnožavaju. Prosta matematika, kako drugačije stići do cilja.  Ili ćemo "pustiti da dete bude dete" i propustiti bolji napredak ili ćemo žrtvovati ono što deca bez smetnji ne moraju. Ulažemo u budućnost a i to je lek.
Sa učenjem je to tako, posebno u našoj situaciji.. Ko želi ozbiljan rezultat mora dobro da se namuči. Na žalost nije isto (pošto nije neophodno) ali ako želite svirati klavir, svaki dan mora da se vežba, neki sport-takodje a kada ste propustili gradivo tokom godine, mora se sesti i učiti po ceo dan, nedeljama, dok se sve nekako ne savlada. A kada teško ide učenje a zadataka more, šta nam drugo preostaje....zato je takodje važna rana prevencija...

Autism speaks-za Srbiju

http://www.autismspeaks.org/sites/default/files/100_day_kit_serbian.pdf

Naša operacija u inostranstvu može i ovde

Naša hitna medicinska operacija se zove ADEKVATNA  INTENZIVNA  DUGOROČNA TERAPIJA, ADEKVATNA RANA INTERVENCIJA, ADEKVATNA INKLUZIJA. Zbir toga je ŽIVOT naše dece.
Naša operacija u inostranstvu za svako dete se zove ovako.
Molim vas, shvatite je ozbiljno.Ako zakažemo u bilo kojem delu nećemo pomoći kao društvo i država, gde pomoći ima. Srbijo, sve su to tvoja deca, ne samo svojih roditelja. 

Nije ovo hajka na terapeute

Postoje terapeuti nisu upoznati ili ne u potpunosti sa savremenim tehnikama rada, da bi to adekvatno mogli primeniti. Kada to neko kaže a posebno majka, ljute se i pričaju naučene, nasledjene fraze. Budite iskreni pred sobom - zar to nije eholalija nastala od prethodnih autoriteta, koje takodje ne osudjujemo. To je razumljivo u svakom poslu ima toga, ali zamislimo se malo. Zašto tako pričate? Da li ste probali drugačije, pa nije išlo bolje? To NIJE LIČNO, morate razumeti, postoje argumenti za takve tvrdnje. Ne možete omalovažavati argumente, ako niste sa njima upoznati.A argumenti su studije.Činjenica je da veliki broj terapeuta ne može, ne ume ili kako god to nazvali da pridobiju dete za rad i da uče dete koje to ne želi, ima lošu pažnju, koncentraciju itd. Prvenstveno se to odnosi na pervazivni spektar i decu sa pervazivnim elementima.

To nije napad na Vašu ličnost, rad i znanje.Ne radi se tu o Vama, pobogu. Izvinite, ali niste Vi tu važni. Promašena tema.Zar se ne slažemo u tome da želimo da deca što više nauče i bolje napreduju. Ja mislim da se tu slažemo. Pa čemu onda kod nekih ljutnja, arogancija, netrpeljivost, nemogućnost sagledavanja eventualnih boljih tehnika itd. Ja nisam zbog toga nekulturna-kakve ovo ima veze sa kulturom. Ja nisam zbog toga nezahvalana-hvala onima koji rade sa našom decom. Ja ne vredjam nikog-ko to tako shvata nije dorastao poslu kojim se bavi.
Ja ne kažem da ste Vi krivi-NIKAKO. Mnogi nemaju mogućnosti (vremena, novca)za usavršavanje i ne treba to sami i ne mora svako. Znam da postoji i deo koji se slaže sa mnom ali tu ne mogu ništa sami uraditi. Ja zameram onima koji su rigidni i tvrde da je to izmišljotina, koji opstruišu, koji pričaju da je sve to isto, kako je to američki ili dr.način a mi imamo naš. Prosto ponekad kao da neki patriotizam izvire iz omalovažavanja stranog rada?! Naša deca neće živeti od patriotizma, ne znaju ni šta je to, već od onog što ih naučimo. Potrebni ste našoj deci ali i nama da pomognete da vremenom naučimo da i mi bolje radimo sa našom decom. Ako sedimo iza vrata ili nam date preteške zadatke nismo korisni. Postoji i edukacija za roditelje, nije to smišljeno što neko nije znao šta da radi, već što postoji potreba za time. Ne postoji niko ko je više motivisan od roditelja i ko je važan detetu. Zar zaista verujete da je u lenjost u pitanju? Ja zaista u to ne mogu da verujem da iko tako može da misli.

Skoro sam saznala da ima terapeuta, koji smatraju da je rad sa decom na prvom mestu  posao roditelja, koji su  lenji, nervozni i sl., pa neće da rade sa njima i da terapeuti treba da obavljaju i njihov posao, kao i da se ne može na račun dece sa manjim problemima raditi sa decom koja su “teška” i ko želi više-izvoli nek plati.. Meni je to šokantno otkriće. To je greška u sistemu. Ne sme se raditi ni na čiji račun. Potrebno je više terapeuta, prostora-logično. Da je preskupo, ni to nije tačno. Manje novca će država trošiti u budućnosti. To je tako-ne pije vodu, već-to je prevaziđeno i mora se menjati.Za roditelje sam već komentarisala a za plaćanje…. Ma hoćemo  i da platimo-ko može..nije u tome suština. Treba naći kome a ko ne može..plaća dete.
Slično je i sa inkluzijom. Vaspitačice u vrtićima, asistenti, učitelji, nastavnici, terapeuti, na račun druge dece… Obuka, obuka,obuka. Više radnih mesta. Ima mnogo nezaposlenih defektologa. To mora postati normalno da u razredima i vrtićkim grupama ima dece sa smetnjama  i da imaju jednake mogućnosti da uče shodno svojim sposobnostima, kao i druga deca, koja su srećna pa im nije potrebna podrška u većoj meri. I da svako zna svoj posao a ne da se iščuđavamo i pričamo da tako neće nikad biti..

Ne moraju ni svi terapeuti znati raditi sa decom sa kojima je teže raditi, već treba obuka za one koji to žele. To nije lak posao, mora biti i bolje nagradjen.Moraju se stvoriti i uslovi gde će terapeuti raditi.
Mora postojati i podrška kod dečijih psihijatara. Mislim da ćete je dobiti. Na prvom mestu PODRŠKA DRŽAVE. Nadam se da ćete je dobiti.

Naša deca su nevidljiva široj javnosti

Naša deca su nevidljiva široj javnosti a na žalost često i struci.
Potrebno je upoznati javnost sa ovim problemom i učiniti za decu sa smetnjama u razvoju mnogo više nego do sada. Sve mora da se menja. Isto je kao i pre dvadeset godina i više a nauka napredovala.
Deca sa smetnjama u razvoju moraju imatii šansu da se razvijaju kao i ostala deca. Oni to mogu, samo im treba savremenija pomoć (kvalitet i intenzitet). Ako pitate razne logopede, oligofrenologe itd-većina će reći da je to težak posao i da sa tom decom ne može više i da je sve to isto- nije tako-MOŽE BOLJE I MORA.

To je kao i sa raznim konkretnim zdravstvenim zahtevima-samo što su ovi nevidljivi, dugoročni, teško merljivi. Na žalost postoje roditelji koji ne znaju da postoje bolji, delotvorniji načini i da je potreban svakodnevni rad sa njihovom decom ili sreću tih roditelja, kada već ne mogu ništa da promene.
Moramo dopustiti deci da se približe svom maksimumu i što više da ih osposobimo.IMAJU PRAVO NA TO. KO TO MOŽE DA IM USKRATI?

deciji psihijatar Selakovic

https://soundcloud.com/fadil-jonuz/re-eno-i-pre-utano-prvi-deo